Donosioci politika

Ovde izveštavamo o mnogim rezultatima projekta Strength2Food (2016-2021) koje smo ostvarili uz pomoć i saradnju škola pozvanih da učestvuju u projektu. Svim školama sa kojima smo do sada sarađivali smo posebno zahvalni na njihovom doprinosu S2F projektu.

Kompletan set dokumenata koji opisuju rezultate Strength2Food dostupan je u meniju Škole. Ovde su prikazani samo rezultati najrelevantniji za donosioce odluka.

U decembru 2016. godine sproveden je upitnik sa svim školama u Srbiji (dostupan na App-1-Upitnik-o-ishrani-učenika-u-osnovnim-školama-sr) o aspektima pružanja školskih obroka. Dokumenti 1-6 prikazuju rezultate upitnika. Trećina škola priprema sopstvene obroke, ali samo 13% škola priprema ručkove u svojim kuhinjama. Oko 20% škola nema nikakve obroke.

Na osnovu informacija iz školskog upitnika, dokumenata o javnim nabavkama hrane i poseta osoblja Strength2Food školama na projektu, 30 osnovnih škola pozvano je da učestvuje u projektu. Pozivno pismo Ministarstva prosvete dostupno je na App 2 Odluka o izboru skola S2F 21 dec final sr. Ove škole se nalaze na dole prikazanoj mapi, zajedno sa lokacijama dobavljača hrane za te škole (informacije iz 2017. godine).

Proučavana su dokumenta o nabavci hrane od 2014. do 2017. od škola koje same pripremaju obroke kako bi se identifikovao asortiman kupljene hrane, doba godine za nabavke, broj ponuđenih lotova, broj ponuđača za te partije i lokacija dobavljača hrane za svake godine. Takođe smo izračunali cene za neke ručkove na osnovu ugovornih cena hrane. Vreme u toku godine za nabavku hrane može imati veliki uticaj na cene voća i povrća od ponuđača. Pojedino povrće dostavljeno školama se uvozi iako se uzgaja i lokalno.

Da bi se podstakle škole da kupuju više svežeg povrća i voća na lokalnom nivou, korišćen je Poljoprivredni popis Srbije iz 2012. godine za identifikaciju proizvodnje povrća i voća u okviru 50 km od škola u ciljanim opštinama na Strength2Food projektu.

Procenjena težina pojedinačnih namirnica kupljene tokom jedne godine je izračunata za ručkove u 8 osnovnih škola. Količine su izračunate na osnovu isporuke hrane za nekoliko meseci i broja dece koja svakodnevno ručaju. Najveće količine hrane koja su se deci davala za ručak tokom godine bile su obično krompir i hleb.

U školama u Novom Sadu Institut za javno zdravlje Vojvodine redovno analizira obroke na količinu energije i makronutrijenata. Normativi prikupljeni iz škola tokom poseta na projektu korišćeni su za poređenje normativnih količina sa stvarnim količinama, kao i količina preporučenih od pravilnika Ministarstva. Generalno, sadržaj energije, ugljenih hidrata, proteina i masti bio je prenizak za doručak, previsok za užinu, ali blizak preporukama Ministarstva za ručkove.

Preferencije u ishrani dece i znanja njihovih roditelja o hrani i ishrani proučavani su pomoću dva instrumenta. Deca su zamoljena da kažu da li im se sviđa, nemaju stav (indiferentni su), ne sviđa im se ili nikada nisu probali ukupno 90 namirnica (detaljnije na App 3 Children food images with numbers v8 improved 20 Sep sr) na osnovu slika 90 različitih vrsta hrane i App 3 Upitnik-o-ishrani-učenika-u-osnovnim-školama-sr na listićima sa upitnikom.

Roditelje smo zamolili da ocene da li se slažu ili ne sa 36 izjava u vezi njihovog znanja, stavova i prakse u ishrani i da komentarišu školske obroke njihove dece, dostupno na App 4 Roditelji-S2F-24-Sep-sr-FINAL-sr.

Instrukcije za korišćenje 2 instrumenta za praćenje su dostupna na App 5 Childrens-monitoring-instrument-description-for-schools-20.09-final-sr.

Rezultati ova dva instrumenta su dostupni za svaku školu pojedinačno i kao izveštaj pripremljen za prezentaciju za školski savet roditelja. Najveći uticaj na preferencije dece u ishrani ima zajedničko obedovanje sa roditeljima.

Da bi stekli sliku o tome šta su deca jela tokom jedne nedelje, deca 2. godine u 14 škola su popunila dnevnik ishrane, beležeći svu hranu koju su deca jela tokom dana tokom 7 dana izmedju mart i jun 2019. Uputstva za popunjavanje dnevnika ishrane i obrazac dostupni su na App-7-Uputstva za nastavnike dnevnika hrane 22. marta-sr. Skoro četvrtina dece tokom nedelje nije unelo voće.

Znanje učenika (od 1. do 4. razreda) o ishrani su proverena upitnikom u devet škola i dostupna su na App-8-Upitnik o decijem znanju o ishrani sr. Sve u svemu, deca su očigledno znala razlike između zdrave i nezdrave hrane.

Strength2Food projekat je takođe istraživao količine ostataka hrane koje deca ne pojedu u 4 beogradske škole, pri čemu su merenja vršena tokom jedne sedmice u prvom i u drugom polugodištu. U proseku, deca su bacala oko jedne četvrtine hrane tokom školskog ručka, što je skoro 30% novca koji roditelji plaćaju za školske obroke.

Da bi se povećala svest o uticaju školskih obroka na globalno zagrevanje, izračunate su emisije CO2 za proizvodnju hrane koju škole koriste za ručak, kao i doprinos transporta i odlaganja otpada od hrane emisiji CO2. Ubedljivo najveće emisije CO2 dolazile su od mesa, a škole koje odlažu otpadnu hranu na deponije takođe su mnogo doprinele globalnom zagrevanju kroz emisiju CO2. Lokalni dobavljači hrane generisali su najniže emisije CO2.

Razvijen je jednostavan softverski alat za planiranje i organizaciju školskih obroka (Excel Meal Planner) kako bi se pomoglo školama da izračunaju hranljivu vrednost svojih obroka i da testiraju efekate promene hranljivih sastojaka i njihovih količina. Ovaj alat omogućava unos normativa školskih obroka. Koristeći informacije iz njihovih ugovora o nabavci hrane, nutritivne informacije su prikazane u tabelama i grafikama, kao i cene obroka i njihove emisije CO2 (uticaj na globalno zagrevanje). Alat koristi nutritivne podatke iz srpske EuroFIR baze podataka. Kontaktirajte EUTA da biste koristili planer obroka.

Sledeći slajdovi ilustruju kako planer obroka radi i pokazuju tipične rezultate.

Da bi ilustrovali kako se Planer obroka može koristiti za prilagođavanje sastojaka u meniju radi optimizacije sadržaja hranljivih sastojaka, uz istovremeno smanjenje troškova obroka, u nastavku je dat primer musake, preuzet iz jednog od naših normativa za školski ručak Strength2Food. Prilagođavanje sastojaka hrane i njihovih količina poboljšalo je ravnotežu makronutrijenata i smanjilo cenu obroka za 15%.

Nutritivni sastav tipičnih obroka dostupnih iz školskih normativa upoređivan je kako bi se utvrdilo da li deca dobijaju preporučeni unos energije i makronutrijenata (ugljenih hidrata, proteina i masti). Iako velika većina dece dobija dovoljno kalorija, deca u nekim školama ne dobijaju energiju koja im je potrebna, a mnogo više dece ne jede dovoljno u školi, nakon što se uzme u obzir količina hrane koja se baci.

Da bismo školama pomogli da poboljšaju nutritivni sadržaj svojih ručkova, sarađivali smo sa školama da bismo u njihove nabavke hrane uvrstili organsko povrće. Da bismo demonstrirali izvodljivost ovoga u okviru postojećih budžeta za školsku hranu, izračunali smo troškove sastojaka za postojeće normative školskog menija sa svežim konvencionalnim povrćem ili svežim organskim povrćem, za ukupno 8 osnovnih škola tokom školske 2019-2020 godine. Prosečno povećanje godišnjeg budžeta za hranu iznosi samo 5,0% (2,4-8,2%). Međutim, čak i ovo malo povećanje cena može se smanjiti prilagođavanjem normativa menija, kao što je prikazano na slajdu 28. Škole takođe mogu smanjiti troškove ručka da bi uključili sveže organsko povrće koristeći standardizovane menije za ručkove u zimskim i letnjim sezonama, koje je pripremio tim sa Strength2Food projekta. Za dve nedelje zimskog i dve nedelje letnjeg menija, prosečne cene ručaka nedeljno kretale su se od samo 48 do 56 dinara po ručku uz korišćenje svežeg organskog povrća!